Lajoš Međeri
Život
Rođen je u Bačkom Gradištu, selu blizu Bečeja, u bivšoj Jugoslaviji (sada Srbiji). Otac, Lajoš Medjeri stariji, bio je muzičar, a majka Viktoria Buru domaćica. Omiljena igračka mu je violina, koju je sam napravio u svojoj petoj godini. Već godinu dana kasnije dobija pravu violinu. Nižu muzičku školu pohađa u Bečeju, na odseku za violinu i klavir. 1952. godine se upisuje u srednju Muzičku školu u Subotici. Studije nastavlja na Muzičkoj akademiji u Beogradu, gde 1963. godine stiče diplomu na odseku za kompoziciju, u klasi tadašnjeg dekana prof. Predraga Miloševića.
1959-te se oženio školskom drugaricom, Marijom Tot. U periodu između 1959. i 1974. godine radi u subotičkoj Muzičkoj školi, prvo kao korepetitor, zatim, predaje harmoniju, muzičke oblike, vežbe u komponovanju, solfeđo, klavir… 1967. rodila mu se ćerka Marija, koja je postala profesor violine i trenutno predaje u subotičkoj Muzičkoj školi.
Delatnost
Na njegovu inicijativu i njegovom zaslugom, 1961. godine je u subotičkoj Muzičkoj školi uveden odsek za harmoniku. Da bi obogatio tada još prilično oskudnu literaturu za ovaj instrument, pored originalnih kompozicija piše i veliki broj transkripcija i aranžmana seriozne muzike. Njegove kompozicije za harmoniku i danas čine sastavni deo plana i programa, a mnoge od njih bile su obavezne na mnogim takmičenjima i festivalima. Koncerti harmonike uneli su novo bogatstvo u muzički život grada i čitave Vojvodine.
Iz njegove klase izašao je čitav niz talentovanih učenika, koji su nastavili njegov rad na polju harmonike.
1963. godine, u izvedbi Subotičke filharmonije premijerno je prikazan njegov Simfonijski stav sa introdukcijom, protkan narodnim motivima. Delo je dobilo odlične kritike.
Pored rada u školi, u periodu između 1968. i 1969. godine deluje i kao dirigent orkestra harmonike KUD „Lányi Ernő“. Najveći uspeh su postigli na Drugom svetskom festivalu harmonike u Luzernu (Švajcarska), 1968. godine, kada je Trio harmonike osvojio Prvu nagradu.
1969. osnovao je Društvo prijatelja harmonike i do 1974. godine deluje kao njegov dirigent i rukovodilac. Održali su brojne uspešne samostalne koncerte u Jugoslaviji, ali nastupali su i u Mađarskoj, Nemačkoj, Americi, Belgiji i Holandiji. 1972. godine osvojili su tri prve nagrade na takmičenju „Grand Prix Europeen de l' Accordeon“, održanom u mestu Annemasse u Francuskoj.
Pod nazivom „Új dallamok“ („Nove melodije“), 1969-te godine, u Subotici je održano i njegovo prvo autorsko veče, uz nastup renomiranih umetnika.
Od 1974. do 1977. predavao je u Herceg Novom, ali je takođe aktivno učestvovao i u muzičkom životu grada. Tada je nastao njegov ciklus klavirskih minijatura, pod naslovom „Gyermekkorom“ („Moje detinjstvo“).
Od 1977. do 1981. deluje kao muzički direktor i dirigent Narodnog pozorišta u Subotici. Za vreme svog mandata realizovao je niz značajnih muzičkih predstava: Dundo Maroje, Cabaret (musical), Pajzán históriák (Nestašne priče), Két úr szolgája (Sluga dvaju gospodara), Zov tetreba… Radio je sa poznatim režiserima, kao što su Szinetár Miklós (Mikloš Sinetar), Radoslav Dorić, Seregi László (Laslo Šeregi).
Između 1981. i 1990. godine radi u Muzičkoj školi u Kanjiži, kao pedagoški rukovodilac i profesor.
1989. godine Savez kompozitora Vojvodine izdao je njegove klavirske kompozicije pod nazivom Piano album, a 1991. je u Novom Sadu izdata i prva autorska LP ploča sa sličnim nazivom. Iste godine vraća se u Suboticu, gde predaje u Muzičkoj školi.
Među delima vojvođanskih kompozitora, koja je predstavio Mađarski Radio 10. novembra 1994. u Budimpešti, na svom javnom koncertu, izvedena su i dela Lajoša Medjeria.
Na autorskoj večeri pod nazivom “Életem a zene” („Muzika je moj život”), održanoj 8. novembra 1995-te godine u Svečanoj sali Gradske kuće u Subotici, publika je imala priliku da čuje njegove klavirske kompozicije, i to u izvrsnoj interpretaciji pianiste iz Budimpešte, Szelecsényi Norberta (Norbert Selečenji). Na sledećoj autorskoj večeri, koje je održano 5. maja 2000. godine, takođe u Subotici, u program su pored klavirskih dela uvrštene i horske kompozicije “Missa Hungarica” i “Fölszállott a sármány” („Uzletela strnavica”), kao i njegova solo pesma “Patak i žabe” na tekst J. J. Zmaja.
Za izuzetan doprinos razvoju i očuvanju nacionalne kulture, Kulturni Savez Vojvođanskih Mađara mu je 2007. godine dodelilo Nagradu Drvo života – Magyar életfa Díj koju je primio povodom Dana Mađarske Kulture.
Od Udruženja Kompozitora Vojvodine, 2019. godine je dobio nagradu Petar Konjović za životno delo od izuzetnog nacionalnog značaja.
Kompozitorska delatnost
Lajoš Medjeri, kao kompozitor, stvara u duhu ovog vremena i ovog podneblja. U svom stvaralaštvu ne priklanja se ni jednom od dominantnih pravaca savremene muzike. Nikad se nije fokusirao na modernizam, već na neposrednu komunikaciju sa publikom, što najviše odgovara njegovoj ličnosti. Njegov lični izraz karakterišu svežina i bogat kolorit harmonije, kao i iskrena privrženost narodnoj muzičkoj tradiciji. Bliska mu je forma muzičke minijature, dobar je poznavalac izražajnih mogućnosti klavira i rado piše za ovaj instrument.
Osim serioznih kompozicija, napisao je i niz dela koncertno-pedagoškog karaktera za harmoniku, koja su uvrštena u zvanični nastavni plan i program muzičkih škola Srbije. Izdata su i u inostranstvu, a pored koncertnog, izvode se i u okviru programa festivala i takmičenja za ovaj instrument kao obavezne kompozicije ili kao dela po slobodnom izboru.
U njegovom kreativnom radu postoje pet perioda:
1959-1963: kompozicije iz akademskih godina (klavirski komadi, solo pesme, gudački kvartet – Quatuor, Simfonijski stav sa introdukcijom)
1967-1973: kompozicije za harmoniku i orkestar harmonike
1973-1975: klavirske kompozicije – ciklus klavirskih minijatura “Gyermekkorom” (“Moje detinjstvo”)
1978-1981: scenska muzika (za pozorišne predstave)
1995-1997: horska dela (Missa Hungarica – za mešoviti hor i orgulje; “Fölszállott a sármány” („Uzletela strnavica“) – za mešoviti hor “a capella”.
Dela
Klavirska dela
− Suite (1959)
− Adagio (1959)
− Capriccio (1959),
− Variation (1960)
− Scherzo (1960)
− Sonatina (1962)
− Scherzettino (1961)
− Intermezzo (1969)
− „Gyermekkorom„ („Moje detinjstvo„) – ciklus klavirskih minijatura (Ecloga, Miniature, In Spring – U proleće, Miniatur− Suite I, Remembrance – Sećanje, Miniatur− Suite II), 1973− 1975.
Dela za simfonijski orkestar
− Simfonijski stav sa introdukcijom, 1963.
− Adagio za gudače (prerada istoimenog klavirskog dela), 2002.
Kamerna dela
− Quatuor (gudački kvartet), 1961.
− Preludium i scherzo (duvački kvartet), 2000. (prerada istoimene kompozicije za harmoniku iz 1967.)
Solo pesme i horska dela
− Patak i žabe (solo pesma), na tekst J. J. Zmaja, 1959.
− Missa Hungarica (za mešoviti hor i orgulje), 1995.
„Fölszállott a sármány” („Uzletela strnavica„), (za mešoviti hor „a capella„), 1997.
− Mađarske narodne pesme, (za mešoviti hor „a capella”), 2006.
Pozorišna dela sa muzikom
− Út a paradicsomba (Put u raj) – scenska muzika, 1978.
− A zsivány (Mangup) – dečji musical, 1979.
− A tanítvány (Učenik) – scenska muzika, 1979.
− Kacagó Zsiga (Žiga, koji se smeje), dečja radio− igra, 1979.
− A vihar (Oluja), pozorišni komad sa muzikom, 1980.
− Nema hleba bez motike, dečji pozorišni komad sa muzikom, 1981.
Dela za harmoniku
Za solo harmoniku
− Za male (zbirka kompozicija), 1967.
− Preludium i scherzo, 1967.
− 12 miniatűr harmonikára (12 minijatura za harmoniku), 1968.
− Male kompozicije za harmoniku, 1980.
− Scherzo (prerada istoimene klavirske kompozicije za harmoniku), 1972.
− Presto (prerada istoimenog stava iz klavirske kompozicije Variation za harmoniku), 1985.
− Capriccio (prerada istoimene klavirske kompozicije za harmoniku), 1983.
− Miniatur − Suite I (prerada istoimene klavirske kompozicije za harmoniku), 1996.
− Miniatur − Suite II (prerada istoimene klavirske kompozicije za harmoniku), 1996.
− Sonatina, 1989.
Kamerna dela
− Quatuor, za kvartet harmonike (prerada istoimene kompozicije napisane u originalu za gudački kvartet), 1971.
Za orkestar harmonike
− Simfonijski stav sa introdukcijom (prerada istoimene kompozicije napisane u originalu za veliki simfonijski orkestar), 1972.
− Miniatur− Suite I (prerada istoimene klavirske kompozicije za orkestar harmonike), 1977.
− In Spring – U proleće, (prerada istoimene klavirske kompozicije za orkestar harmonike), 1976.
− Preludium i scherzo, (prerada istoimene klavirske kompozicije za orkestar harmonike), 1969.
− Splet dalmatinskih pesama, 1960.
− Svita narodnih pesama, 1969.
− Pesme naroda Jugoslavije, 1968.
Notna izdanja
− Piano album – (Savez kompozitora Vojvodine, Novi Sad, 1989. i 1990.)
− Miniatűren für Akkordeon (Minijature za harmoniku), Augemus Musikverlag – Nemačka, 2002.
− Izbor kompozicija za harmoniku I, II, III sv. (Nota – Knjaževac, 1989.)
− Izbor kompozicija za orkestar harmonike (Nota – Knjaževac, 1991.)
− Capriccio (Prosvetni sabor Hrvatske – Zagreb, 1984.)
Diskografska izdanja
− Piano album – LP ploča, Radiotelevizija Novi Sad, 1991.
− Piano album – CD (klavirska dela u izvođenju Norberta Szelecsényia, Pako − Subotica, 2005.)
− Piano album – DVD (klavirska dela u izvođenju Norberta Szelecsényia, Pako − Subotica, 2005.)
Za svoj rad i doprinos kulturi, dobio je sledeća društvena priznanja:
− Plaketa „Aracs” („Arač”), za izuzetan doprinos razvoju i očuvanju kulture, (KSVM − 2003.)
− „Magyar Életfa Díj” („Nagrada Drvo života”) za životno delo (KSVM – 2007.)
− Nagrada „Petar Konjović” za životno delo od izuzetnog nacionalnog značaja (Udruženje Kompozitora Vojvodine, 2019.)